Po naredjenju NJE Velikog Priora Srbije Viteza Velikog Krsta Dejana Jeremića dostavljam svoj rad na temu
Z A K L E T V A
…..ponesi koliko možeš da doneseš…….jedan je od citata iz svima nama dobro poznatog Svetog Pisma. Razmišljajući o definiciji, i uopšte o pojmu zakletve, nisam mogao da nađem nijedno kraće i jednostavnije sveobuhvatno objašnjenje. Da pojasnim malo ovakav svoj stav.
Ako ostavimo po strani filozofski smisao ovog citata, na koji ću se kasnije na kratko vratiti, najjednostavnije i običnom čoveku najprihvatljivije tumačenje ovih reči može biti jedna reć, zakletva. Ovakav stav se može prihvatiti iz više razloga. Najpre, zakletva predstavlja nešto sveto, nešto sto se ne krši ni po koju cenu, nešto što je obavezujuće za ceo život, nešto što daje smernice daljem toku života itd. Da nije tako onda se reč zakletva ne bi ništa razlikovala od npr. reči obećavam. I jedna i druga imaju istu moralnu obavezu i težinu. Pa ipak, nije tako. Ako uzmemo da se sve zvanične funkcije u državi, Predsednik, Premijer, Ministri, Predsednik Skupštine, Narodni poslanici itd, preuzimaju polaganjem zakletve, služenje u vojsci počinje polaganjem i potpisivanjem zakletve, tradicionalni prijem u Red Vitezova Templara podrazumeva doživotnu zakletvu na čuvanje tajni, vernost i odanost Redu, prijemi u sve masonske lože takodje podrazumevaju polaganje zakletve na vernost, odanost, čuvanje tajni itd…..dolazimo do zaključka da ona ima posebno značenje za svakog od nas jer je izgovaramo samo par puta u životu. Uzimajući u obzir važnost institucija i udruženja koja sam naveo, a ima ih još, lako je zaključiti da reč…obećavam….nema dovoljnu snagu da onoga koji je izgovori zaista obaveže na ono što je izgovorio i potpisao. Istina, zakletva Predsednika, Premijera, Ministara i drugih zvaničnika ima , da tako kažem , oročeno trajanje, koliko i mandat, ali ipak, za to vreme ona je za onog koji ju je položio obavezujuća.
Častan čovek se može lako zapitati ….u čemu je razlika? Ako nešto obećam isto je kao i da sam se zakleo. Suštinski, to je apsolutno tačno. Ali, izgleda da je manipulacija filozofijom uma i kreiranjem poimanja stvarnosti izopštila čast kao kategoriju koja postoji u društvu i da se došlo do pojma koji će svima biti podjednako značajan, odnosno obavezujuć. O razlozima izopštavanja časnog iz naših života moglo bi se napisati mnogo strana, ali nažalost mislim da na kraju to ne bi dalo nikakvog efekta jer se ceo svet uniformiše onako kako je najlakše manipulisati čovekom. A kako manipulisati čovekom kome je čast vrlina i jedna od osnovnih vodilja u životu? Nikako. E, zbog toga je lakše izjednačiti sve i dovesti sve ljude u istu ravan. Izgleda da su svi oni koji su još od najranije istorije upravljali bitnim dogadjajima uočili snagu te reči i često je koristili u razne svrhe, neretko koristoljubive i nečasne.
Zakletva je nešto sa čime se živi od momenta njenog polaganja pa do smrti. Zbog toga je ona uvek pružala najviše mogućnosti za upravljanje narodnim masama ili oderđenim grupama ljudi sa određenim ciljem. Zahvaljujući snazi položene zakletve ljudi su bespogovorno izvršavali dobijena naređenja i ne preispitujući ispravnost onoga što čine. Baš takvi su uvek trebali vladarima, vojskovođama i drugim najuticajnijm ljudima u bilo kom delu ljudske istorije.
Uopšteno gledajući zakletva je zakletva. Medjutim, da li je isto položiti zakletvu narodu i partji za izvršenje preuzetih profanih dužnosti i Bogu? Oročenog trajanja, ili doživotno. To me tera da se vratim u doba Gospoda Našeg Isusa Hrista sa željom da ukažem na, po mom shvatanju, Božije zaveštanje o snazi i važnosti zakletve, ali, i na tamnu stranu zakletve, izdaju.
Istina je da je uvek bilo slučajeva izdaje položene zakletve. Ako se vratimo u doba Gospoda Našeg Isusa Hrista možemo pronaći mnogo takvih primera . Svima su nam dobro poznati dogadjaji opisani u Svetom Pismu. Znamo da niko od Apostola nije polagao zakletvu stavljajući denu ruku na neku Sveto Pismo. Ta zakletva bila je njihovo stanje duha, odanost i vernost Učitelju,prećutno. Od svih opisanih dogadjaja možda su najupečatljivija ona kada je Gospod na Tajnoj večeri , na Veliki Četvrtak rekao……Zaista vam kažem, jedan od vas izdaće me……Svi Apostoli behu veoma žalosni zbog tih reči i pitahu…Da nisam ja Gospode?…. A On ne odgovarajuči reče: Koji umoči sa mnom ruku u zdjelu taj će me izdati… Takodje im posle Pashe kada izađoše na goru Maslinsku reče…Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć…..Poznato nam je da je Petar posle toga rekao…Ako se svi sablazne o Tebe ja se neću sablazniti…..Gospod reče…Noćas, prije nego pijetao zapeva tri puta ćes me se odreći…..Neću te se odreći makar morao umreti sa tobom reče Petar…To rekoše i svi učenici……. Svima su nam dobro poznata dešavanja posle toga. Tu međutim postoji i jedan poseban slučaj izdaje. Judin. Znamo kako je Juda opisan u Svetom pismu i kakva mu je uloga dodeljena kao i kako je na kraju završio. Oko tog događaja mogu se mnoge teorije napisati ali jedna od najzanimljivijih je da je Juda prepoznao svoju ulogu u datom momentu, odnosno u momentu koji je sam Gospod najavio neposredno pre toga. U Raspeću i Vaskrsenju. Bez Jude svega toga ne bi bilo. Neko je morao da preuzme na sebe tu ulogu. Ili je ona već odeđena Božijom promisli? Da ne ulazimo u to da li je jedno ili drugo, možemo se samo osvrnuti na to kako je Juda završio svoj ovozemaljski život. Izabrao je ono što po Božijem zakonu nikako nije smeo da uradi. Sam je sebi oduzeo život koji mu je Bog podario. Takav čin, posmatrajući sa gledišta da je sve volja Božija, a što bi trebalo da nam je svima osnovna vodilja u ovozemaljskom životu, možda možemo reći da je na taj način Gospod želeo da pokaže kakva je kazna za one koje izdaju datu reč, zakletvu. Smrt. Ali kakva smrt? Ovozemaljska, ili večna tama i škgut zuba. Da li je Juda zbog toga zaslužio večni život u Carstvu Nebeskom možemo sa teološke strane sučeljavati mišljenja, ali ako se vratimo na to da je sve što se dešava volja Božija, onda ne treba da sumnjamo da je Juda uradio baš tako. Po volji Božijoj.
Možda će se nekom ovo vraćanje na događaje koji su se desili dok je Sin Božiji još hodao po Zemlji učiniti preopširnim i nebitnim, ali se iz njih mogu izvući i mnoge pouke i poruke samog Gospoda…….Sve vam je dopušteno, ali vam nije sve od koristi….je još jedan citat iz Svetog Pisma. Ako dublje razmislimo, možda nam je sam Gospod poručio da dobro pazimo šta činimo i šta govorimo. Ta razlika između dozvoljenog i korisnog po slobodnoj volji čovekovoj, može biti ono što sam napisao na samom početku……ponesi koliko možeš da doneseš…… Ne zaklinji se ako ne možes da to doneseš do samog kraja, do ovozemaljske smrti i prelaska u večni život, u Carstvo Nebesko.
Na Vračeve Svetog Damjana i Kozmu 14.11.2013. leta Gospodnjeg
S verom u Gospoda Našeg Isusa Hrista
Commander Ballivus, Goran Branković
NE NAMA GOSPODE, NE NAMA, VEC SLAVA IMENU TVOME