Objavljeno dana

Ostvarenje duhovnih ciljeva

  1. Polazna tačka

U toku svog života ljudsko biće se može naći u situaciji da postane svesno unutrašnjeg impulsa koji ga tera da odredi što jasnije cilj i svrhu svog postojanja. Da oseti potrebu stvaranja sopstvenog centra kristalizacije oko koga će se sjatiti sve njegove misli i osećanja, sva dejstva i ispoljavanja, i u koji će usmeriti svu svoju ljubav i ispunjenje.

U tom slučaju reči Svetog Pavla mu mogu biti zvezda vodilja:

           A ako je Hrist u nama …                                   ( Rim. 8-10 )

A Otac Tadej nas pomilova svojim „zahtevom“:

            Postanimo svesni

              Da je Božanski Život

              U nama

Kako?

Šta nam je činiti?

Konkretno: u uslovima sadašnjeg trenutka, ma kakvi oni bili, kako bez posrednika ostvariti Bogopoznanje u Hristu,kako stremiti oBoženju čoveka.

Prvo , i pre svega, dobro se utvrditi u rečima Svetog Maksima Ispovednika koji kaže da je oBoženje:

            susret dve ljubavi

              Božanske ljubavi koja silazi

              I ljudske ljubavi koja se penje

Poželjno bi bilo da se oseti toplota i treperenje u predelu srca. Vizuelne pojave zanemariti. Prednost dati osećanjima.

Da bi se približili Bogu , trebalo bi krenuti putem neznanja. Na tom putu valja dostići očišćenje od svega nečistog, pa čak i od svega čistog. Sveti Oci upozoravaju da postoji:

           besprekorno neznanje

              I škodljivo znanje

U procesu oBoženja čoveka mogu se izdvojiti dve celine:

  1. Preumljenje:

Kada čovek svesno odluči da svoj život vodi u Hristu

  • Prosvetljenje:

Kada neživim više ja već Hrist u meni.

Na putu oBoženja , kao proletnji povetarac mogu delovati istine:

  • Čovek je stvoren iz Božije ljubavi
  • Blagodat je Božije delovanje prema čoveku
  • Čovek ništa ne zadobija sam , već samo blagodaću Božijom.

2.   Isusova molitva

Isusova molitva je umno-srdačna molitva , sredstvo duhovnog uzrastanja , koje čovek koristi snagama svog srca. To je metod svete molitve i pažnje. Tokom molitve dolazi do spuštanja uma u srce, jer je srce centar emocionalnog i duhovnog života čoveka.

Oblici Isusove molitve:

            Gospode Isuse Hriste

              Sine Božiji                                             ( Sv. Sava )

              Pomiluj me “

            „ Gospode Isuse Hriste

              Pomiluj me grešnog “

            „ Gospode Bože Isuse Hriste

              Sine Božiji i reči Božija

              Pomiluj me grešnog

27. slovo Lestvice kaže:

           neprestano pominjanje i misao na Isusa nek se sjedini sa tvojim disanjem, i tek onda ćeš osetiti korist od molitvenog tihovanja

Sveti Grigorije Palama savetuje:

            da bi um stupio u srce

              Um se povuče prema nosnom prolazu

              Kojim vazduh ulazi u srce

              I primora da sa udisanjem vazduha stiže u srce.

              Um se najpre oseća stešnjeno u srcu

              A kad se jednom navikne

              Nemože više podneti da luta izvan srca

              Jer se unutra, u srcu, nalazi Carstvo Nebesko

Sveti Oci dodaju:

            Zarad veće sabranosti  uma unutar srca

              Satima sedeti u tihovanju brade naslonjene na grudi

              Usmeravajući pažnju na predeo pupka

              I izgovarajući u sebi neprestano Isusovu molitvu

Prizivanje imena Božijeg , počni, prizivaj Ga sa poštovanjem i ljubavlju. Misli na samog Gospoda Hrista.

Sveti Grigorije Palama definiše dve vrste molitve:

  1. Molitva uz kontrolisanje disanja ( za početnike ). Dok se vazduh udiše onaj koji se moli izgovara: „Isuse Hriste sine Božiji“, a kad vazduh izdiše govori: „pomiluj me“.
  2. Neprestana molitva – vezivanje imena Isusovog sa disanjem. Moliti se beznaporno kao što dišemo ( 28. Pouka u Lestvici )

Svrha ponavljanja Isusove molitve se ispoljava u težnji ka zadobijanju stanja molitvenog tihovanja, isihije – usredsređenosti na unutrašnji mir, kada nestaju sve brige i misli ovozemaljske. Tada nudimo, jedino što možemo, sebe i svu svoju pažnju Gospodu Isusu Hristu i Svetom Duhu na dar.

O tome nam govori Sveti Grigorije Sinait:

            Prizivaj Gospoda Isusa Hrista

              Svesrdno, strpljivo, i neprekidno

              Sa puno nade

              Odstranivši svaku pomisao

A Simeon Novi Bogoslov:

            Moli se zatvarajući um i srce

              I zaustavljajući u unutrašnjoj tišini

              Koliko je moguće i sam dah

              Da ne bi često disao

Dakle, čuvajmo um u srcu uz odstranjivanje svake pomisli. Sveti Vasilije Veliki kaže da je početak duševne čistote – ćutanje.

Bezmolvije.

A da je tihovanje prekid između reči, prekid u govoru, odnos otvorenosti,spremnosti,budnosti, i pre svega pažljivog osluškivanja.

Otac Tadej nas daruje svojim opažanjem:

         A kad bi mu se srce zagrejalo,

              A u duši se razlio

              Mir i radost

I još:

            A kad se nešto podigne u srcu

              Uhvatite TO, i zadržite se na TOME – stojte na TOME

Otac Tadej nas i savetuje dragocenim biserima:

            Najvažnije je

              Čuvanje srca u miru

              Ne uznemiravajte se ni po koju cenu

              U srcu bi trebalo da vlada

              Mir, tišina, ćutanje, tihovanje

              Naš um bi trebalo da je

              Sabran , jedinstven, pažljiv

Otac Tadej nas još i moli:

            Pokušajmo

              Da srcem pripadamo Gospodu

              Kako znamo i umemo

              I zadovoljimo se ćutanjem pred Gospodom

A na kraju nam dodaje u prepunu torbu dragocenosti i blagodati:

        Naporedo sa čuvanjem mira u srcu

              Vežbajte se i u stajanju pred Gospodom

Ovo znači: neprestano imati na umu da nas Gospod gleda. Sa Njim bi trebalo da ustajemo, da ležemo, da radimo, jedemo, hodamo.

Gospod je svuda i u svemu.

A o krajnjem stanju ushićenja, katarze, ekstaze, govori nam Sveti Isak Sirin:

           U trenutku kad nailazi

              Neiskazana duhovna radost

              Ona iznenada preseca molitvu

              Na ustima – kao da umiru usta

              Jezik i srce – um tada prestaje da biva u molitvi

3, Naravoučenije

Unutar naših tela moramo tražiti Duha Svetoga. Telo je hram Duha Svetoga koji obitava u nama. Boga sada možemo naći u sebi.

Od Isusove žrtve na Golgoti on više nije ivan nas.Stoga mi unutar samih sebe nalazimo svetlost Gore Tavorske.

Carstvo Božije je u nama.

Ono što su Petar, Jakov I Jovan videli kao „ svetlost spoljašnju „ na Gori Tavor, to hrišćani mogu sada uvideti u svojim srcima.

4. Sadašnji trenutak   

Sveti Pavle nam je pre dve hiljade godina poručio:

            Radujte se svagda

              Molite se neprestano                             

              Na svačemu zahvaljujte

Da li je moguće u 21. veku moliti se neprestano , a da se ne ode u monahe , bez povlačenja u osamu i isposnicu.

S radošću napominjem da je to itekako moguće i to moliocu – hozjajinu – domaćinu. Glavi porodice, supruzi , detetu – svima.

Sveti Oci nam preporučiše da damo „ ruke poslu, a duh i srce Bogu“.

Isusova molitva , stalnim ponavljanjem, postaje navikom da živimo u Božijoj prisutnosti , bilo gde da smo. Ne samo u crkvi ili samoći, već i u kuhinji, fabrici, kancelariji.

Svako je može primenjivati na svakom mestu i kad god to poželi.

A ako nam svakodnevna delovanja u ovozemaljskom životu i odvuku pažnju , uvek se možemo vratiti Isusovoj molitvi na spasenje.

Molitva će na osnovu vlastite melodije vremenom postati pesmom u nama. Svako od nas će pevati svoju sopstvenu pesmu životne radosti.

Dobro je da se molitva govori i zajednički – u grupi.

           Jer gde su dva ili tri sabrana u moje ime

              Onde sam ja među njima                               (Mt. 18,20)

Napomena: Sveti Oci savetuju da je dobro držati um slobodnim od boja, slika i likova.

5. Poziv

Ozarimo se Hristovom radošću i veseljem.

U smirenosti svog najunutrašnjijeg Bića uspostavimo kontakt sa Hristom.

Koračajmo sa nevinošću onih koji veruju u Gospoda.

Dozvolimo:

Da se Hrist useli u nas

Da On deluje u nama

Da se naš duh odene Njime

Te da On upravlja našim razumom, voljom  i osećanjima.