- Polazna tačka
U toku svog života ljudsko biće se može naći u situaciji da postane svesno unutrašnjeg impulsa koji ga tera da odredi što jasnije cilj i svrhu svog postojanja. Da oseti potrebu stvaranja sopstvenog centra kristalizacije oko koga će se sjatiti sve njegove misli i osećanja, sva dejstva i ispoljavanja, i u koji će usmeriti svu svoju ljubav i ispunjenje.
U tom slučaju reči Svetog Pavla mu mogu biti zvezda vodilja:
A ako je Hrist u nama … ( Rim. 8-10 )
A Otac Tadej nas pomilova svojim „zahtevom“:
Postanimo svesni
Da je Božanski Život
U nama
Kako?
Šta nam je činiti?
Konkretno: u uslovima sadašnjeg trenutka, ma kakvi oni bili, kako bez posrednika ostvariti Bogopoznanje u Hristu,kako stremiti oBoženju čoveka.
Prvo , i pre svega, dobro se utvrditi u rečima Svetog Maksima Ispovednika koji kaže da je oBoženje:
susret dve ljubavi
Božanske ljubavi koja silazi
I ljudske ljubavi koja se penje
Poželjno bi bilo da se oseti toplota i treperenje u predelu srca. Vizuelne pojave zanemariti. Prednost dati osećanjima.
Da bi se približili Bogu , trebalo bi krenuti putem neznanja. Na tom putu valja dostići očišćenje od svega nečistog, pa čak i od svega čistog. Sveti Oci upozoravaju da postoji:
besprekorno neznanje
I škodljivo znanje
U procesu oBoženja čoveka mogu se izdvojiti dve celine:
- Preumljenje:
Kada čovek svesno odluči da svoj život vodi u Hristu
- Prosvetljenje:
Kada neživim više ja već Hrist u meni.
Na putu oBoženja , kao proletnji povetarac mogu delovati istine:
- Čovek je stvoren iz Božije ljubavi
- Blagodat je Božije delovanje prema čoveku
- Čovek ništa ne zadobija sam , već samo blagodaću Božijom.
2. Isusova molitva
Isusova molitva je umno-srdačna molitva , sredstvo duhovnog uzrastanja , koje čovek koristi snagama svog srca. To je metod svete molitve i pažnje. Tokom molitve dolazi do spuštanja uma u srce, jer je srce centar emocionalnog i duhovnog života čoveka.
Oblici Isusove molitve:
Gospode Isuse Hriste
Sine Božiji ( Sv. Sava )
Pomiluj me “
„ Gospode Isuse Hriste
Pomiluj me grešnog “
„ Gospode Bože Isuse Hriste
Sine Božiji i reči Božija
Pomiluj me grešnog
27. slovo Lestvice kaže:
neprestano pominjanje i misao na Isusa nek se sjedini sa tvojim disanjem, i tek onda ćeš osetiti korist od molitvenog tihovanja
Sveti Grigorije Palama savetuje:
da bi um stupio u srce
Um se povuče prema nosnom prolazu
Kojim vazduh ulazi u srce
I primora da sa udisanjem vazduha stiže u srce.
Um se najpre oseća stešnjeno u srcu
A kad se jednom navikne
Nemože više podneti da luta izvan srca
Jer se unutra, u srcu, nalazi Carstvo Nebesko
Sveti Oci dodaju:
Zarad veće sabranosti uma unutar srca
Satima sedeti u tihovanju brade naslonjene na grudi
Usmeravajući pažnju na predeo pupka
I izgovarajući u sebi neprestano Isusovu molitvu
Prizivanje imena Božijeg , počni, prizivaj Ga sa poštovanjem i ljubavlju. Misli na samog Gospoda Hrista.
Sveti Grigorije Palama definiše dve vrste molitve:
- Molitva uz kontrolisanje disanja ( za početnike ). Dok se vazduh udiše onaj koji se moli izgovara: „Isuse Hriste sine Božiji“, a kad vazduh izdiše govori: „pomiluj me“.
- Neprestana molitva – vezivanje imena Isusovog sa disanjem. Moliti se beznaporno kao što dišemo ( 28. Pouka u Lestvici )
Svrha ponavljanja Isusove molitve se ispoljava u težnji ka zadobijanju stanja molitvenog tihovanja, isihije – usredsređenosti na unutrašnji mir, kada nestaju sve brige i misli ovozemaljske. Tada nudimo, jedino što možemo, sebe i svu svoju pažnju Gospodu Isusu Hristu i Svetom Duhu na dar.
O tome nam govori Sveti Grigorije Sinait:
Prizivaj Gospoda Isusa Hrista
Svesrdno, strpljivo, i neprekidno
Sa puno nade
Odstranivši svaku pomisao
A Simeon Novi Bogoslov:
Moli se zatvarajući um i srce
I zaustavljajući u unutrašnjoj tišini
Koliko je moguće i sam dah
Da ne bi često disao
Dakle, čuvajmo um u srcu uz odstranjivanje svake pomisli. Sveti Vasilije Veliki kaže da je početak duševne čistote – ćutanje.
Bezmolvije.
A da je tihovanje prekid između reči, prekid u govoru, odnos otvorenosti,spremnosti,budnosti, i pre svega pažljivog osluškivanja.
Otac Tadej nas daruje svojim opažanjem:
A kad bi mu se srce zagrejalo,
A u duši se razlio
Mir i radost
I još:
A kad se nešto podigne u srcu
Uhvatite TO, i zadržite se na TOME – stojte na TOME
Otac Tadej nas i savetuje dragocenim biserima:
Najvažnije je
Čuvanje srca u miru
Ne uznemiravajte se ni po koju cenu
U srcu bi trebalo da vlada
Mir, tišina, ćutanje, tihovanje
Naš um bi trebalo da je
Sabran , jedinstven, pažljiv
Otac Tadej nas još i moli:
Pokušajmo
Da srcem pripadamo Gospodu
Kako znamo i umemo
I zadovoljimo se ćutanjem pred Gospodom
A na kraju nam dodaje u prepunu torbu dragocenosti i blagodati:
Naporedo sa čuvanjem mira u srcu
Vežbajte se i u stajanju pred Gospodom
Ovo znači: neprestano imati na umu da nas Gospod gleda. Sa Njim bi trebalo da ustajemo, da ležemo, da radimo, jedemo, hodamo.
Gospod je svuda i u svemu.
A o krajnjem stanju ushićenja, katarze, ekstaze, govori nam Sveti Isak Sirin:
U trenutku kad nailazi
Neiskazana duhovna radost
Ona iznenada preseca molitvu
Na ustima – kao da umiru usta
Jezik i srce – um tada prestaje da biva u molitvi
3, Naravoučenije
Unutar naših tela moramo tražiti Duha Svetoga. Telo je hram Duha Svetoga koji obitava u nama. Boga sada možemo naći u sebi.
Od Isusove žrtve na Golgoti on više nije ivan nas.Stoga mi unutar samih sebe nalazimo svetlost Gore Tavorske.
Carstvo Božije je u nama.
Ono što su Petar, Jakov I Jovan videli kao „ svetlost spoljašnju „ na Gori Tavor, to hrišćani mogu sada uvideti u svojim srcima.
4. Sadašnji trenutak
Sveti Pavle nam je pre dve hiljade godina poručio:
Radujte se svagda
Molite se neprestano
Na svačemu zahvaljujte
Da li je moguće u 21. veku moliti se neprestano , a da se ne ode u monahe , bez povlačenja u osamu i isposnicu.
S radošću napominjem da je to itekako moguće i to moliocu – hozjajinu – domaćinu. Glavi porodice, supruzi , detetu – svima.
Sveti Oci nam preporučiše da damo „ ruke poslu, a duh i srce Bogu“.
Isusova molitva , stalnim ponavljanjem, postaje navikom da živimo u Božijoj prisutnosti , bilo gde da smo. Ne samo u crkvi ili samoći, već i u kuhinji, fabrici, kancelariji.
Svako je može primenjivati na svakom mestu i kad god to poželi.
A ako nam svakodnevna delovanja u ovozemaljskom životu i odvuku pažnju , uvek se možemo vratiti Isusovoj molitvi na spasenje.
Molitva će na osnovu vlastite melodije vremenom postati pesmom u nama. Svako od nas će pevati svoju sopstvenu pesmu životne radosti.
Dobro je da se molitva govori i zajednički – u grupi.
Jer gde su dva ili tri sabrana u moje ime
Onde sam ja među njima (Mt. 18,20)
Napomena: Sveti Oci savetuju da je dobro držati um slobodnim od boja, slika i likova.
5. Poziv
Ozarimo se Hristovom radošću i veseljem.
U smirenosti svog najunutrašnjijeg Bića uspostavimo kontakt sa Hristom.
Koračajmo sa nevinošću onih koji veruju u Gospoda.
Dozvolimo:
Da se Hrist useli u nas
Da On deluje u nama
Da se naš duh odene Njime
Te da On upravlja našim razumom, voljom i osećanjima.