Objavljeno dana

O Bogoopštenju, oBoženju i oHrišćenju

oBoženju i oHrišćenju

O Bogoopštenju

Kada ljudsko biće nasluti, izvan ograničenja svojih čula, postojanje duhovnog, i kada se svim srcem, svim umom, i svom snagom svojom ustremi ka zadobijanju Duha Svetoga – tada dolazi u stanje neprekidnog Bogoopštenja – stalnog dodira sa Tvorcem.

A prvi korak ka Bogoopštenju je potpuno predavanje sebe Bogu. Posle: Bog je taj koji deluje a ne čovek. Tada smo mi samo dobrovoljno oruđe u Njegovim rukama, pokretani Njime i u mislima,i u željama, i u osećanjima,i u rečima , i u radu.

Otac Tadej nas uverava da je Bogoopštenje normalno stanje duše. Čovek je stvoren za takav život. Greh je udaljio čoveka od ovakvog života.I zato ga on mora ponovo da zadobije. Mi se u stvari trudimo da dođemo u normalno, zdravo stanje.

Onda je čovek jedno s Bogom i Bog u njemu deluje.Takav samo telom živi na Zemlji, a duhom je u carstvu nebeskom.

A čovek koji svesno nosi u sebi carstvo božije zrači svetim mislima , Božijim mislima. Carstvo božije u njemu stvara atmosferu carstva nebeskog. U ophođenju sa ljudima takav čovek je blag, krotak i popustljiv.

Uloga hrišćana u svetu je da pročišćuju atmosferu na Zemlji, i šire atmosferu carstva božijeg. Ko nosi u sebi carstvo božije , taj će ga neosetno i na druge prenositi. A atmosfera Zemlje je vrlo osetljiva. Pogotovo na stalno zračenje stanja brige iz ljudskih bića. Čovek je u svom padu, eonima, usput pokupio i zavisnost od navike da stalno zbog nečeg ili nekog – brine. Atmosferi Zemlje zaista nije potrebno još briga.

Pa, prema tome , prekinimo da se brinemo – SADA! Ovog trenutka predajmo sebe Gospodu našem Isusu Hristu na spasenje.

Osetimo u sebi, u svom srcu, treperavo prisustvo Hristovo.

A ako dođe do omaje, i našu pažnju i svest na tren zarobe druga treperenja, odlučno se ponovo, i ponovo naštimujmo na treperenje svog sopstvenog bića – Hrista u našim srcima.

Uzmimo pecački štap svoje čiste svesti i naštimujmo ga na oktave ljubavi vertikalnog vremena – podignimo Hristov Krst u sebi.

Sve to zarad carstva božijeg koje je istina, mir i radost u Duhu Svetome. Biti krotak, dobar, nikad se ne ljutiti, biti uvek zadovoljan.

Jer:  Bog je život,

                        Bog je ljubav,

                                    Bog je mir,

                                                Bog je radost.

Mi bi trebalo da se trudimo za svoje dobro : da se u nam učvrsti mir, radost, ljubav Božija.Ona duša koja je krotka i smirena  – ona zrači plemenitost i dobrotu. Takva duša i kad ćuti zrači iz sebe uvek mirne , tihe talase i treperenja pune ljubavi i dobrote. Takva se duša ne vređa kada je vređate i grdite. Trebalo bi da se potrudimo da budemo dobri, uvek mirni, tihi, da svugde osećaju mir i tišinu iz nas.

Svaki posao, svaka misao, rad, da sve potiče od srca. Kad sve iz srca potiče onda je to sabiranje svih umnih sila u srcu. Na taj način postanimo svesni da je u nama Božanski život i Božanska energija.

U prisustvu Svetog Duha postoji samo jedan zakon – zakon ljubavi.

O oHrišćenju  

A oHrišćenje znači podići nivo vlastite svesti do mesta gde se može čuti Hristova svest. To stremljenje daje smisao našem životu jer živeti to znači činiti to.

Promena se dešava blago i nežno, kroz vrlo jednostavno i potpuno čisto ushićenje koje nastaje iz iskustva poistovećenja sa Hristom. To je bezuslovno čist ali strm i uzak put. On vodi poniznosti i ljubavi koja zahteva najveću hrabrost. Takva poniznost nema zahteva, tako da se stvara dovoljno unutrašnje tišine, da bi čula.

Smisao Hristovog učenja i oHrišćenja je duhovni razvoj.To je put prema nivou svesti gde se postiže zajedništvo sa Bogom posredstvom Duha Svetoga.

Da li je spoljašnji život težak ili lagan, postaje nevažno – jer se srce i um kreću ispravnim putem. Iskusimo kroz Hrista: mir, prihvatanje, spokojnost, uvažavanje, zahvalnost, radost, skromnost, opraštanje i svojevoljnu nameru u delanju. Neka nas teši i pomaže nam istina da je Hrist dostupan svima i uvek.

Dakle, „ trčimo k biljezi, k daru gornjeg zvanja Božijega u Isusu Hristu „ , kako objavi Sveti Pavle Filibljanima. Pronađimo Boga ponovo kroz Isusa Hrista, oHrišćenjem. Hrist je naš spasilac i iscelitelj na putu vraćanja vere u Boga.

Buđenje Hristove svesti u svakom od nas je buđenje duha jedinstva, duha voljenosti i stvaralaštva u svakom od nas. Svi smo jedno u Isusu Hristu, i sve možemo u Isusu Hristu.

Ja sam deo Hristove svesti, i ona je deo mene. Nisam odvojen od Hrista niti je On odvojen od mene.

Zadatak

Naš primarni zadatak je da probudimo živog Hrista u našem srcu.

Poistovećenje sa Hristom ključ za vremena koja leže pred nama.

Stvoreni smo da budemo hramovi Božije svesnosti.

Budimo strpljivi. Stalno održavajmo vatru svoje ljubavi. Napustimo svoje ljudske predstave o Bogu, zarad Žive Stvarnosti Božijeg Prisustva.

Pozovimo Gospoda u naša srca. Neka Sveti Duh bude vodilja svih naših odluka. Dozvolimo Hristovim opažanjima da lagano teku kroz našu svesnost. Spoznajmo sebe kao jedno sa svojim Tvorcem.

Uživajmo u svom radu i donosimo sreću onima koji sa nama dele prostor i vreme.

Neka nam srca budu mirna. Pronađimo vremena da budemo spokojni , da budemo sa Tvorcem.

Neka i pokret i spokoj budu zajedno.

Objavljeno dana

Ostvarenje duhovnih ciljeva

  1. Polazna tačka

U toku svog života ljudsko biće se može naći u situaciji da postane svesno unutrašnjeg impulsa koji ga tera da odredi što jasnije cilj i svrhu svog postojanja. Da oseti potrebu stvaranja sopstvenog centra kristalizacije oko koga će se sjatiti sve njegove misli i osećanja, sva dejstva i ispoljavanja, i u koji će usmeriti svu svoju ljubav i ispunjenje.

U tom slučaju reči Svetog Pavla mu mogu biti zvezda vodilja:

           A ako je Hrist u nama …                                   ( Rim. 8-10 )

A Otac Tadej nas pomilova svojim „zahtevom“:

            Postanimo svesni

              Da je Božanski Život

              U nama

Kako?

Šta nam je činiti?

Konkretno: u uslovima sadašnjeg trenutka, ma kakvi oni bili, kako bez posrednika ostvariti Bogopoznanje u Hristu,kako stremiti oBoženju čoveka.

Prvo , i pre svega, dobro se utvrditi u rečima Svetog Maksima Ispovednika koji kaže da je oBoženje:

            susret dve ljubavi

              Božanske ljubavi koja silazi

              I ljudske ljubavi koja se penje

Poželjno bi bilo da se oseti toplota i treperenje u predelu srca. Vizuelne pojave zanemariti. Prednost dati osećanjima.

Da bi se približili Bogu , trebalo bi krenuti putem neznanja. Na tom putu valja dostići očišćenje od svega nečistog, pa čak i od svega čistog. Sveti Oci upozoravaju da postoji:

           besprekorno neznanje

              I škodljivo znanje

U procesu oBoženja čoveka mogu se izdvojiti dve celine:

  1. Preumljenje:

Kada čovek svesno odluči da svoj život vodi u Hristu

  • Prosvetljenje:

Kada neživim više ja već Hrist u meni.

Na putu oBoženja , kao proletnji povetarac mogu delovati istine:

  • Čovek je stvoren iz Božije ljubavi
  • Blagodat je Božije delovanje prema čoveku
  • Čovek ništa ne zadobija sam , već samo blagodaću Božijom.

2.   Isusova molitva

Isusova molitva je umno-srdačna molitva , sredstvo duhovnog uzrastanja , koje čovek koristi snagama svog srca. To je metod svete molitve i pažnje. Tokom molitve dolazi do spuštanja uma u srce, jer je srce centar emocionalnog i duhovnog života čoveka.

Oblici Isusove molitve:

            Gospode Isuse Hriste

              Sine Božiji                                             ( Sv. Sava )

              Pomiluj me “

            „ Gospode Isuse Hriste

              Pomiluj me grešnog “

            „ Gospode Bože Isuse Hriste

              Sine Božiji i reči Božija

              Pomiluj me grešnog

27. slovo Lestvice kaže:

           neprestano pominjanje i misao na Isusa nek se sjedini sa tvojim disanjem, i tek onda ćeš osetiti korist od molitvenog tihovanja

Sveti Grigorije Palama savetuje:

            da bi um stupio u srce

              Um se povuče prema nosnom prolazu

              Kojim vazduh ulazi u srce

              I primora da sa udisanjem vazduha stiže u srce.

              Um se najpre oseća stešnjeno u srcu

              A kad se jednom navikne

              Nemože više podneti da luta izvan srca

              Jer se unutra, u srcu, nalazi Carstvo Nebesko

Sveti Oci dodaju:

            Zarad veće sabranosti  uma unutar srca

              Satima sedeti u tihovanju brade naslonjene na grudi

              Usmeravajući pažnju na predeo pupka

              I izgovarajući u sebi neprestano Isusovu molitvu

Prizivanje imena Božijeg , počni, prizivaj Ga sa poštovanjem i ljubavlju. Misli na samog Gospoda Hrista.

Sveti Grigorije Palama definiše dve vrste molitve:

  1. Molitva uz kontrolisanje disanja ( za početnike ). Dok se vazduh udiše onaj koji se moli izgovara: „Isuse Hriste sine Božiji“, a kad vazduh izdiše govori: „pomiluj me“.
  2. Neprestana molitva – vezivanje imena Isusovog sa disanjem. Moliti se beznaporno kao što dišemo ( 28. Pouka u Lestvici )

Svrha ponavljanja Isusove molitve se ispoljava u težnji ka zadobijanju stanja molitvenog tihovanja, isihije – usredsređenosti na unutrašnji mir, kada nestaju sve brige i misli ovozemaljske. Tada nudimo, jedino što možemo, sebe i svu svoju pažnju Gospodu Isusu Hristu i Svetom Duhu na dar.

O tome nam govori Sveti Grigorije Sinait:

            Prizivaj Gospoda Isusa Hrista

              Svesrdno, strpljivo, i neprekidno

              Sa puno nade

              Odstranivši svaku pomisao

A Simeon Novi Bogoslov:

            Moli se zatvarajući um i srce

              I zaustavljajući u unutrašnjoj tišini

              Koliko je moguće i sam dah

              Da ne bi često disao

Dakle, čuvajmo um u srcu uz odstranjivanje svake pomisli. Sveti Vasilije Veliki kaže da je početak duševne čistote – ćutanje.

Bezmolvije.

A da je tihovanje prekid između reči, prekid u govoru, odnos otvorenosti,spremnosti,budnosti, i pre svega pažljivog osluškivanja.

Otac Tadej nas daruje svojim opažanjem:

         A kad bi mu se srce zagrejalo,

              A u duši se razlio

              Mir i radost

I još:

            A kad se nešto podigne u srcu

              Uhvatite TO, i zadržite se na TOME – stojte na TOME

Otac Tadej nas i savetuje dragocenim biserima:

            Najvažnije je

              Čuvanje srca u miru

              Ne uznemiravajte se ni po koju cenu

              U srcu bi trebalo da vlada

              Mir, tišina, ćutanje, tihovanje

              Naš um bi trebalo da je

              Sabran , jedinstven, pažljiv

Otac Tadej nas još i moli:

            Pokušajmo

              Da srcem pripadamo Gospodu

              Kako znamo i umemo

              I zadovoljimo se ćutanjem pred Gospodom

A na kraju nam dodaje u prepunu torbu dragocenosti i blagodati:

        Naporedo sa čuvanjem mira u srcu

              Vežbajte se i u stajanju pred Gospodom

Ovo znači: neprestano imati na umu da nas Gospod gleda. Sa Njim bi trebalo da ustajemo, da ležemo, da radimo, jedemo, hodamo.

Gospod je svuda i u svemu.

A o krajnjem stanju ushićenja, katarze, ekstaze, govori nam Sveti Isak Sirin:

           U trenutku kad nailazi

              Neiskazana duhovna radost

              Ona iznenada preseca molitvu

              Na ustima – kao da umiru usta

              Jezik i srce – um tada prestaje da biva u molitvi

3, Naravoučenije

Unutar naših tela moramo tražiti Duha Svetoga. Telo je hram Duha Svetoga koji obitava u nama. Boga sada možemo naći u sebi.

Od Isusove žrtve na Golgoti on više nije ivan nas.Stoga mi unutar samih sebe nalazimo svetlost Gore Tavorske.

Carstvo Božije je u nama.

Ono što su Petar, Jakov I Jovan videli kao „ svetlost spoljašnju „ na Gori Tavor, to hrišćani mogu sada uvideti u svojim srcima.

4. Sadašnji trenutak   

Sveti Pavle nam je pre dve hiljade godina poručio:

            Radujte se svagda

              Molite se neprestano                             

              Na svačemu zahvaljujte

Da li je moguće u 21. veku moliti se neprestano , a da se ne ode u monahe , bez povlačenja u osamu i isposnicu.

S radošću napominjem da je to itekako moguće i to moliocu – hozjajinu – domaćinu. Glavi porodice, supruzi , detetu – svima.

Sveti Oci nam preporučiše da damo „ ruke poslu, a duh i srce Bogu“.

Isusova molitva , stalnim ponavljanjem, postaje navikom da živimo u Božijoj prisutnosti , bilo gde da smo. Ne samo u crkvi ili samoći, već i u kuhinji, fabrici, kancelariji.

Svako je može primenjivati na svakom mestu i kad god to poželi.

A ako nam svakodnevna delovanja u ovozemaljskom životu i odvuku pažnju , uvek se možemo vratiti Isusovoj molitvi na spasenje.

Molitva će na osnovu vlastite melodije vremenom postati pesmom u nama. Svako od nas će pevati svoju sopstvenu pesmu životne radosti.

Dobro je da se molitva govori i zajednički – u grupi.

           Jer gde su dva ili tri sabrana u moje ime

              Onde sam ja među njima                               (Mt. 18,20)

Napomena: Sveti Oci savetuju da je dobro držati um slobodnim od boja, slika i likova.

5. Poziv

Ozarimo se Hristovom radošću i veseljem.

U smirenosti svog najunutrašnjijeg Bića uspostavimo kontakt sa Hristom.

Koračajmo sa nevinošću onih koji veruju u Gospoda.

Dozvolimo:

Da se Hrist useli u nas

Da On deluje u nama

Da se naš duh odene Njime

Te da On upravlja našim razumom, voljom  i osećanjima.