1Trećeg dana bijaše svadba u Kani Galilejskoj. Bila ondje Isusova majka.
2 Na svadbu bijaše pozvan I Isus i njegovi učenici.
3 Kad ponesta vina, Isusu će njegova majka: „Vina nemaju.“
4 Kaže joj Isus:
„Ženo, šta ja imam s tobom? Još nije došao moj čas!“
5 Nato će njegova mati poslužiteljima: „šta god vam rekne, učinite!“
6 A bijaše ondje židovima za čišćenje šest kamenih posuda od po dvije do tri mjere.
7 Kaže Isus poslužiteljima: „Napunite posude vodom!“ I napune ih do vrha.
8 Tada im reče: „Zagrabite sada i nosite ravnatelju stola.“ Oni odnesu.
9 Kad okusi vodu što posta vinom, a nije znao odakle je – znale su sluge koje zagrabiše vodu – ravnatelj stola pozove zaručnika
10 i kaže mu: „Svaki čovjek stavlja na stol najprije dobro vino, a kad se ponapiju, gore. Ti si čuvao dobro vino sve do sada.“
- Podvučene reči su predlog da se na njih obrati posebna pažnja.
- Uvod
Sveti Pavle je u svojim poslanicama naslikao trihotomiju čoveka:
- Telesni čovek ( fizik )
- Duševni čovek (psihik ),(pozvani)
- Duhovni čovek (pneumatik), (izabrani)
U prevodu Vuka Karađžića uvodi se dihotomija: svesno se žrtvuje duševni čovek (psihik) i sjedinjuje sa telesnim čovekom (fizik).
„ … A telesni čovek (psihik!) ne razume šta je od Duha Božijeg, jer mu se čini ludost, i nemože da razume jer treba duhovno da se razgleda (pneumatik)…“
- Kor. 2:14
Svrha i cilj prethodne napomene nije sagledavanje mogućih pojednostavljivanja u (mnogim) prevodima, već poziv da čitaoc svetih spisa, posluša Svetog Pavla, i uspostavi u sebi jasnu, nedvosmislenu i čvrstu nameru: da duhovnim očima sagleda tekst pred sobom.
Otuda je najvažnije: moliti za prisustvo i pomoć Svetog Duha u prihvatanju radosne vesti, i trajno zadržavanje u našem postojanju – biću. U prisustvu Svetog Duha jedinstven je izraz radosne poruke ljubavi – jedno jedino značenje.
To znači da čovek postane umno-srdačan. Da spusti svoj um u svoje srce. Jer , „srce je centar duhovnosti svih ljudi“, „srce je posebno mesto u kom deluje Sveti Duh“.
Mera različitosti u tumačenju svetih spisa direktno pokazuje stepen prisustva Svetog Duha kod čoveka. Čovek, pojedinac, je ostrašćen svojim kulturnim, religijskim,naučnim, ličnim, istorijskim predrasudama.Ovaj uvid može biti bolan, ali je neizmerna radost uviđanja kroz odbacivanje starih predrasuda i prihvatanje i zadobijanje Svetog Duha i Isusove svesti.
Neka svaki čitalac svetih spisa dozvoli da mu sam Sveti Duh rasvetli tekst. Neka Sveti Duh – tekst – čitalac, čine jedno.
„ Molimo za pomoć Svetog Duha.“ 1.Kor.1:26,2:16.
Dakle, ostanimo ponizni i voljni da primimo darove Svetog Duha i da ih trajno zadržimo u našem životu.
Otuda zaključak: sami smo odgovorni za sopstveno tumačenje pisma. Jer, kako nam saopšti omiljeni Isusov učenik, „ … istinita svetlost koja obasjava svakog čoveka (!) , došla je na svet“.
Svako bi trebalo da sluša svoje unutrašnje vođstvo u Isusu Hristu, koji je primalac i davalac Svetog Duha. Svako od nas bi trebalo da živi i radi u svetlu objave koja mu je data.
- Svadba u Kani
Saopštenje o svadbi u Kani je prisutno jedino u jevanđelju Hristovog omiljenog učenika Jovana. Jovanovo jevanđelje je duhovno jevanđelje. Otuda i jedini način na koji ga možemo pokušati da tumačimo : duhovno razgledanje.
„ A trećeg dana … „
Tri epohe u razvoju čoveka su bile potrebne da bi mogao da se pojavi i deluje Hristov impuls sa Golgote. Svadba u Kani izražava veliku svadbu čovečanstva, koja traje i dan danas, do koje je čovečanstvo stiglo kroz tri stepena razvoja.
I kao što u muzici iza tri stepena : do- re- mi sledi polustepen fa, koji zahteva dodatnu energiju, tako i u razvoju čoveka: posle tri epohe pojavio se svesni, Božanski Hristov impuls da da usmerenje daljnjim stremljenjima čoveka ka Bogu.
„ … bijaše svadba“,
Svadba je događaj u kojem izuzetnu važnost ima alkohol – vino. Popularna su tumačenja svadbe u Kani, verovatno ljubitelja dobrog vina, da je: „ ustajala voda Starog zaveta zamenjena jakim vinom Novog zaveta“. Pogled sa duhovnog razvoja čoveka daje nešto drugačiju sliku.
Uloga alkohola – vina je da čoveka povuče duboko u materijalno, da se čovek učvrsti u svome ego-ja stanju, tako da ne bude više isključivo u službi većeg kolektiva (polisa, plemena…). Na jednoj strani : čovek se spustio na najniži stepen da bi postao samostalan; a na drugoj strani: došla je najveća snaga kroz Hrista, koja je dala impuls da se nađe put , natrag ka celini.
„… u Kani Galilejskoj“,
Galileja je oblast u kojoj su narodi bili izmešani ponajviše. Na delu je bilo mešovito, među-narodno rasplođivanje ljubavi. Idealna sredina da se krene dalje: od ljubavi koja je vezana za materijalni osnov ( čulnost i krvno srodstvo), ka pojedinom „ja“, oslobođenom od kolektivnih ogranićenja, kao nosiocu duhovne ljubavi.
„… ženo, šta ja imam s tobom“
U prevodu Vuka Karadžića: „ ženo šta je tebi do mene“.
Trebalo bi znati, da je u to vreme obraćanje sa „ženo…“, bio izraz poštovanja.
Ovom izjavom Hrist saopštava da je došlo do preobražaja. Preobražaj krvnih , plemenskih kolektivnih veza ka pojedincu. Do tada je ljubav imala materijalnu osnovu krvnog srodstva, proizašlu iz ljubavi najniže forme vezane za čulnost. Hrist je došao da produhovi ljubav, da da impuls za duhovnu ljubav. Hrist ovim ozvaničava novi početak odnosa sa svojom porodicom. (Mt 12:46, Lk 11:27).
„… još nije došao moj čas“
Hristova misija je da ljudima, kao samostalnim pojedincima, donese vezu sa Božanskim, a ljubav prema Bogu kao slobodan dar samostalnog „ja“. Ta ljubav treba da veže čoveka uz Boga isključivo kao slobodan izbor, kao izraz slobodne volje.
Sveti Jovan je krštavao vodom – vodom približavao čoveka vezi sa Bogom.
Isus Hrist je krštavao preko razvoja duhovnosti u čoveku – Svetim Duhom. Čovekova duhovnost dolazi u vezu sa Bogom.
Isus uči: kako čoveka samog vodi slobodan dar osamostaljenog „ja“. Svaki mora sam, u sebi, da otkrije onoga koji je „ ja sam onaj koji jesam“.
Isus Hrist je poslat od onoga koji izjavi: „ ja sam onaj koji jesam“, i izaslan je sa ciljem da objavi onog „ ja sam onaj koji jesam“ u svakom pojedincu.
Izraz i osećanje stanja „ Ja jesam“ kroz pojedinca, je suštinski novo, kvantni skok, u objavljivanju Tvorca u odnosu na čulnost i krvne veze, krvna srodstva.
Hrist se i dan danas obraća osamostaljenom JA u svakoj ljudskoj duši. Onaj ko Boga shvati u „ ja jesam“, svedoči i nalazi put do Boga.
„ … moje vreme još nije došlo“
Na svadbi u Kani je nagovešteno da će doći vreme kada će ljudi videti ponovo Gospoda Isusa Hrista, u svoj svojoj slavi i veličini, ali sada duhovnim očima.
„ … šest kamenih posuda za vodu“
Šest je simbol najvećih ljudskih nastojanja. Isus zapoveda da se do vrha napune – simbolika konačnog i krajnjeg.
Najbolje vino je sačuvano za kraj.
To će biti vreme kada će se vino pretvoriti u vodu.
- 3.Na kraju:
„ a pomagač, utešitelj, Duh Sveti,
Koga otac šalje u moje ime
Poučiće vas svemu
I podsetiće vas na sve
Što sam vam rekao“.
„ Mir svoj vam ostavljam
Mir svoj dajem vam“.
Čanić Dragan